Napisal/a stihpostih, v nedelja, 14. dec. 08

Ocena urednika:    Ocena uporabnikov:      (0 glas)

Pogrbljenih leđa,
da vide da nosim nevidljiv teret,
ulazim pod tuđe krovove
ali umjesto da se prepustim
sitnice me dižu
pa uspravljen učas postajem jači
i opet bježim u svoj svijet.

Sekundama pomičem sate,
satima oslobađam dane
i toliko vremena ostaje
da više ne znam je li
blagoslov ili kletva
imati sve a nemati ništa.

23.11.2008

Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.

Komentarji uporabnikov (0)