Dovršene ličnice,
pregažene
z neprizanesljivim trajanjem,
vdrte oči,
opečatene z žarki let
in tem...

trepet smeha
riše pod kožo
kroge

smej se
smej

sej...

Kome da uputim svoj pogled,
da li nebu koje vječnost nudi
ili magli u kojoj izmiješane duše plove
...

Všeč mi je trenutek pred nevihto...
všeč mi je nevihta... in ostati nepremagan.

V tujem svetu prazno tavam,
v ljudi se zaletavam,
pot me vodi kdo ve kam,
pot me vodi daleč stran...

Ta dan bil je drugačen.Zrem v nebo,
Ne vem kaj delam,
Tavam po neznanem,
Delam neznano,
Hodim po svoje,
Blodim...

Mes nomades
se promènent  dans mon corps,
des fois lentement,
parfois en courant.

Sem mož ledeni,
a ne po volji svoji,
ustvarili so oni me, ljudje,
katere ljubil sem, a oni mene ne.

V krista...

Prstne blazinice mehkobnosti,
začrtale so pot zaupnosti.
Objem smehu, mravljinčenju vrednot,
ki so od nekdaj dom prihodnosti...

Tam daleč v daljavi,
pogled se mu ustavi,
vidi samo tisto daleč,
vse drugo mu je odveč…