Najbolje što mi se dogoditi može
U ove sitne sate kad bih morao na spavanje
A mjesto sna samo neke slike sumnje i osjećaj loš
E tada je najbolje naći onaj Teran što ga jednom ostavi
Popiti prvi gutljaj koji me sjeti na to
Da jedino lijepo što mi učini
Jest ovo vino uz koje te lakše zaboravim
Zar nije to čudno
Kao da je neka mistična slutnja
Nanijela ovu flašu u moj dom
Kao da si znala da zatrebat će
A sada mi treba više nego ikada
I upravo s tvojim darom od tebe
Opraštam se
I što bih ti još mogao reći
Ništa
Jer kad o glazbi govorim
Ne zanima te
Kad o filmu pričam
Dosađuješ se
Kad pjesme ti pišem
Ne shvaćaš me
Kad o nasilju pričam
Zgražaš se
Kad o sebi ti pričam
Nema te
Zato će ova flaša doći do dna (što mi i ne pada tako teško, da se razumijemo)
Bacit ću pogled na sat
I kazati Nije bila tako loša ova noć
U jutro ćeš nestati
Negdje drugdje s nekom drugom
Preznojavat ću se
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje. Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
Komentarji uporabnikov (1)
Objavil/a Sinatra, v 19-12-2007 12:13,
1. Sava tiho teče
Trpljenje. Agonija. Kam teče Sava? Ti že veš kam. Nekje v jutro se zliva s pozabljeno prihodnostjo, ki bi lahko bila toliko več, kot pa je. A realnost ni nikoli nerealna. Očitno. Malo premalo, da bi lahko bilo res. Ampak je. Kakšna depresivna misel ob jutranjem svitu, ko je življenje na vrhuncu, polno elana, zagona, a nekdo (ti) trpi. Destruktivno. Sestavni elementi v pepelu ljubezni. Ki, če je resnična toliko bolj boli, če je ni. Uporabljen jezik ima melodijo stare dobre melanholije, pozabljene nekje v starih časih. Zato še bolj poudari opisani motiv. Mojstrsko. Pesem kar teče, nekje se stopnjuje, nevsiljivo razlaga in na koncu bralca postavi pred dejstvo; hladno jutro, ki črpa hlad iz praznine. Všeč mi je tvoje zdravilo (pijača), ki pa je mamilo, opijat in hkrati hladnokrvno a prikrito orožje, ki ubija. Če bi se drznil narediti profil osebe na osnovi samo te pesmi, bi rekel; pravi dec, ki (ko trpi) trpi sam in prikrito. Cena za to pa je visoka. Slej ko prej.