| Napisal/a Shaolin, v sobota, 26. maj 07 |
| Ocena urednika: |
 |
| Ocena uporabnikov: |
 (1 glas) |
|
Bila je devojka, kao iz snova,
mašta devojčice saputnik njen,
svaki dan drukčija, svaki dan nova,
kao leptira trag zbunjen i nem.
Oblaci beli bili su snovi,
drugovi njeni kišnoga dana.
Kao da živi negde u svemiru,
šetala gradom uvek je sama.
Lila je kiša jednoga dana,
našom je ulicom ugledah tad.
Opet je išla, pokisla, sama,
bez kišobrana negde u grad.
Tada odjednom prestade kiša.
Sunce kroz oblake dotakne svet,
a iznad grada stvori se duga,
ispod nje ona protrči u svet.
Nikada više nisam je sreo,
jer toga dana ispod te duge
negde u maštu je otišla sama,
skinuvši brige i snove i tuge.
Samo registrirani uporabniki lahko pišejo komentarje.
Prosimo, prijavite se ali registrirajte.
|
|
Komentarji uporabnikov (1) 
|
|
